Featured

Something about me…

This is the post excerpt.

Read More Something about me…
Advertisements

Suštine suština.

Previše te volim da bih o tebi pisala. Pobacala bih previše papira Umrljala ih besmislenim redovima Zgužvane ih ređala na iritantne gomile Besno forsirajući sebe na reči Znajući da ti ne staješ u nekakve redove Ali prejako želeći da te ovekovečim. Opominjala bih sebe da odustanem, Da se oprobam u drugim temama U nečemu čemu […]

Read More Suštine suština.

Beznadežan slučaj

Nadam se da ćeš Hramljući za srećom, Jer hod je za tebe prebrz, Istu i naći, Uspeti da je sačuvaš Ne od ljudi Ne od vremena Već od sebe, Jer odgovorno tvrdim, Nazalost tvrdnju Potkrepljujem iskustvom, Da u tebi nema obrisa sposobnosti Da zadržiš prave stvari kraj sebe Već samo umeće Da pobegneš od svega […]

Read More Beznadežan slučaj

Prisustvo svega i odsustvo nas

Proplanci su tog jutra bili naši. Vetar je rezao dva čelična ponosa Koja su iščekivala sledeći megdan Da odmere svoje nepopravljive karaktere. On je sedeo tu, nadomak mene Dovoljno blizu da osetim kako mu vazduh Struji kroz telo A opet, dovoljno daleko da ne postoji Odgovarajuća merna jedinica Koja bi izrazila tu udaljenost između nas. […]

Read More Prisustvo svega i odsustvo nas

Najdraža moja..

Nisi ti, najdraža moja, rođena za male stvari.  Da bi ti došla na ovaj svet, neko se morao ozbiljno pomučiti, udahnuti poslednji dah sopstvenog zdravlja da bi tebi podario život. Nemoj mu se zahvaljivati tako što ćeš isti protraćiti dodvoravajući se nekome, strepeći od nečega, bežeći od pravih stvari verujući da te one ne čekaju […]

Read More Najdraža moja..

About no one.

Otrcano mi deluju sve reči kojima želim da ovekovečim ovu bujicu tuge za tobom. Sve su klišei, sve su uštogljene fraze, gomila bezvrednih poštapalica. Naša ljubav je bila postmodernizam, te je ne mogu naslikati četkicama baroka, a degradirala sam svaku svoju sposobnost za stvaranjem. A stvara mi se jer tako ću zaboraviti, tako ću podsetiti […]

Read More About no one.

Po koja o mom dečaku.

Drži se. Ukrcavam te na rolerkoster retrospekcije jednog prijateljstva, detinjstva, uspona i sunovratnih padova. Jedne ljubavi na milion načina. Prvo sam njega zavolela, pa tek onda su mi svi mlečni zubi poispadali. Dakle beše to toliko davno da je prašina već uveliko popadala na mnoge uspomene koje sam dugo pokušavala sakriti od zaborava, al kako […]

Read More Po koja o mom dečaku.

Pišem, znači dišem.

Jedna od najvećih iskušenih boli je apstiniranje u pisanju. Reči vas doslovno guše, a vi nemate tu moć da od njih sastavite makar redak. Prestajete da brojite koliko ste puta posegnuli da naškrabate nešto i isto to obrisali pre prve stavljene tačke. U glavi imate viziju, teoretski sve je izvodljivo, napisali ste toliko da već […]

Read More Pišem, znači dišem.

Zahvalnost knjiškog moljca

Knjiški moljac bi bio najobičniji moljac da nije bilo deda Čede.Bio je to čovek vitkog stasa, pozamašne visine i jakih kostiju. I nemojte ga zamišljati kao pogurenog, sedog dekicu sa štapom jer će se naljutiti na vas odozgo. Deca su ga obožavala, što njegova, što komšijska, što ona koja ga jednom u životu sretnu, ali […]

Read More Zahvalnost knjiškog moljca

Kako me je svet nokautirao

,,Požuri ludo, zakasnićeš”, šaputao je dok je kondukter pozivao da se putnici za Beograd ukrcaju na voz. Svim snagama sam ga stiskala u zagrljaju koji će potrajati još koji sekund, a onda ću se zaputiti natrag u haotičnost velegrada, daleko od spokojnih ravnica koje čuvaju moju ljubav. Obrisao je suze sa mog lica koje poteku […]

Read More Kako me je svet nokautirao