Tema o kojoj niko nikad nije pisao

Odnekud mi je sinula ideja

Piši o onome o čemu niko nikad nije pisao

Ono čemu niko nije ni stih posvetio

A što je zaslužilo da mu bude posvećen koji red.

Okrenuh se po sobi

Sve na čemu bi mi se pogled zaustavio

Nije izgledalo kao ono što tražim

Ali ne predadoh se tek tako!

Ma tu je, skriveno je i viče

Moli da neko sroči koju o njemu

I da time zapuši usta nadmenim gospođama

Koje ga posmatraju sa visine

Jer hajte, molim vas

O njima su pesme opevane!

Osećam kako doziva “Hej, ti zaludni pesniče, tu sam!”

Treba me

Trebam i ja njega

Da upotpunimo jedno drugo u zavidne celine

Mada sve se bojim

Sve nešto tiho strepim

Kako ćemo jedno drugo razočarati

Kako se u ovome životu nećemo pronaći

A svakog se dana mimoilazimo.

Nakon nekog vremena traženja

Oči se umoriše i digoše belu zastavicu

Predadoše se

I ja otputovah na destinacije po njihovoj volji.

Zaslužno su se odmorile

Okupale u svetskim okeanima

Provozale japanskim metroima

Mahale sa najviših tornjeva

Ljubile najlepše pozorišne komade

A kad je povratku došlo vreme

Bliznakinje spakovaše svoje kofere

I vratiše se da biju moje bitke.

“Izvini, mislio sam da si budna”

Na vratima sobe stajao je

Moj otac

Sanjivo ga pogledah i uzdahnuh.

Izvinjavam se ovim putem svim stvarima koje ovog puta neće dobiti svoju pesmu

Ako im je za utehu, možda tamo neko

Baš o njima sada piše

Ja sam svoju potragu završila shvatanjem

Da je toliko pesama o očevima opevano

Ali ni jedna

Baš o mom.

Zato ovu pesmu posvećujem njemu.